Što ti dođe ta patetika? 

Prozvat će te oni

Koji suzu ne puste

Čak ni na sprovodima

Ljudi bliskih njima

Zašto pišeš tu dosadnu tugu?

Vikat će na tebe oni

Što su ti lice prošarali

Krvavim kapima soli

Rođenih u ludilu, samoći i boli

Koga gušiš srceparajućim interpunkcijama?

Pitat će te oni

Što masku za maskom

I koprene skidaju

Ipak, lica svoja više ne prepoznaju

Čemu sva ta besmislena sjeta?

Čemu riječi, čemu slova?

Bacaš prazninu

U prazninu svoga svemira

U bjesomučnoj potrazi za trenutkom mira

Kome?

Kome hrliš u zagrljaj

Kad svi zagrljaji bijahu samo

San, tvoj san

Promašen i dubok - bezdan

Čiju ljubav iskaš?

Čiju nježnost, čiji smiraj?

Čiji dlan na svome

Dlanu?

U očajima svojim - oceanu