Prozori duše moje
Trnjem suhim
Omeđeni
Granjem besplodnim
Uokvireni
Nataložilo
Štošta tu se
Bodlje, granje
Ne nose
Ništa više, al' ni manje
Okna moja
Skoro trula
Potrošena
Izdahnula
Bršljenom ugušena
Viteški se
Postaviše
Nad oaze
Grane saviše
Vrt da ne zgaze
Oko svako
Da ne vidi
Da cvijet rijedak
Ne postidi
Ponos - čudak
Okružilo trnje
Zelenilo neko
Njegovano, čisto
Blago je i meko
I - potpuno isto
Ne naslanja se
Svaka ruka
Na prozore
Šiblja muka
Ne sviću ni zore
Svačijoj nozi
Ne nalazi
Hlada
U tuđoj tuzi
Na oknima jada
Zanemariti glog
Preskočiti grane
Doći do vrta
Ljepote birane
Puta - neutra
Hrabrost je jaka
Al' znatiželja jača
Ipak je ljubav
Što sve nadjača
K'o dragulj blještav
Na nečijem prstu
Sred zelenila
Luckasto sja
Vlada k'o vila
Prvo Ona
A za njom i - ja