Misleći na tebe pomalo zaboravih na sebe. Toliko se brinući hoćeš li ti biti ok, preskočih ono elementarno – vlastiti nagon za preživljavanjem. Smotao si me do te točke da nisam vise ni jela ni spavala. Samo sam u sebe natakala litre pelinkovca pokušavajući  se prisjetiti tko sam. Opor okus bio je moje jutro, moj dan, moj san. Želudac mi je ugrijan bio ušutkan da ne traži hranu.
Pila sam da bih tebi bila prijatelj.
Pila sam da bih sebe uspavala.
Mislila sam da si iskren kada si mi govorio koliko smo kompaktni. Kada si mi lovorikama ukrašavao tjeme brinući se da mi frizura ostane postojana k'o u reklami. Kada si govorio da je moja nutrina satkana od krila samog anđela.
A ja sam pila da bih te slušala i povjerovala u vlastitu posebnost. Lakše je tako… Odrasteš i preživiš sve oluje i srce ti ne nadje smirenja u bonacama nego non-stop traži kovitlanje valova i udare morske pjene o hridine izranjene nutrine. Živiš život dan po dan očekujući tsunamije i gotovo ih mazohistički primas u zagrljaj da bi se stopila s njima. Nije to, dušo, adrenalin.
To ti je PTSP…
Satkana od bijesa, ukorijenjenog u samu srž, nošena njime kroz  sekunde svakoga dana halapljivo i požudno udišem cestice novog iskušenja. Ljuta na sebe. Svoju sadašnjost. Svoju prošlost.
U tebi prepoznah dio sebe. Apsurdno, ali onaj dio koji nikada i nije bio zapravo moj. Ti kao da si ga stvorio, a opet znala sam da je oduvijek pripadao meni. Deja-vu… Ti si moj deja-vu.
Trijezna sam znala da je to sve s tobom opsjena. Iluzija. Previše pročitanih „Prohujalo s vihorom“. A željela sam ti biti potrebna. Kada sam trijezna upijala tvoje „istine“ u meni se budio moj stari drug – vihor bijesa koji razara…odnose…prijatelje…ljubavi…Kada sam pila svaka tvoja „istina“ i bijaše to – istina.
Samo sam tako mogla biti tvoj prijatelj i hraniti svoju iluziju mene kao posebne. Željela sam biti tvoj svijet. Htjela sam da ti sam sebi budeš svijet. Molila sam da se probudiš i shvatiš koliko si poseban.
Onda mi je jetra sugerirala da jedino posebno oko čega trebam brinuti jesam – JA.  Trokiravši od hektolitara pelina zazvonila je crvenim zvonom i rekla:
„Fuck it off!“
Trijezna te ne mogu voljeti. Trijezna ni nemam sto voljeti. Ti si samo varka Badelovog pelinkovca istopljena u čaši poput kocke leda.
Cheers!